Бео зуб - здрав зуб
Ликови:
ВУК - ВУК ВУЈИЋ, најпознајтији момак у Златној шуми
ЗЕЦ - ЗУБА ЗЕЧЕВИЋ, лево сметало и глас разума
ЛИСИЦА - ЛИЈА ЛИСИЧИЋ, Вукова пријатељица
ГАВРАН - ГАВРИЛО ГАВРИЋ, локални телеграф (гласник)
МЕДВЕД МЕДА, Вуков најбољи пријатељ
ВЕРИЦА ВЕВЕРИЦА, новинарка
МАГА ДУГОУХИ, министар за шумски свет
КРАЉ
ДОБРОНИЈЕ МУДРИ III (ТРЕЋИ), увек говори у стиховима
Комисија (женски лик, небитан за остатак приче)
Неки
од њих у рукама (шапама) имају мобилне телефоне.
Сцена
1: Вук
сам на сцени гласно се
диви себи.
ВУК: Дивно,
витко тело и танак струк. (показује
мишиће на рукама) Погледајте само ове мишиће! (певуши): Теретана сваког дана моме телу годиии! Пушење и масна
храна нису сад у модиии!
ЗЕЦ: (долази,
погледа у Вука) Шта је Вуче, мишићи ти порасли
преко ноћи?Или си, можда, надувао балоне?!
ВУК: Мали, пази шта говориш!
ЗЕЦ: (гледа у
публику) Хехе! (окреће се ка Вуку) Извини, омакло ми се!
ВУК: Добро, колико пута морам да те учим лепом
понашању?! Која је ово лекција по реду?!
ЗЕЦ: Жао ми је Вуче, нисам био пажљив кад си ми раније
то објашњавао!
ЛИСИЦА: (долази и
гледа у једног па у другог) Ооо! Па вас двојица опет по старом!?
ВУК: Шта ћеш, драга! Малиша је забораван. Стално
морам да га подсећам шта је лепо васпитање!
ГАВРАН: (долеће
задихан) Е, друштво, здраво! Шта се ради?
ВУК: Гаврило, па где си ти? Данима те нисмо видели!
ГАВРАН: Ма, ту сам. Свуда помало по Златној шуми.
Знате шта има ново?
ЛИСИЦА: Не знамо, али ти си очигледно дошао да нам
то кажеш. Зар не?!
ВУК:
(Гаврану)
О чему се ради? Да чујемо!
ГАВРАН: Краљ Доброније Мудри Трећи даће велику
награду ономе ко буде победио у такмичењу „БЕО ЗУБ - ЗДРАВ ЗУБ“!
ВУК, ЛИСИЦА и ЗЕЦ: (снуждено) Ааааааа!
ГАВРАН: Шта вам је људи? Што сте тако клонули?
ЛИСИЦА: Па и није ти нека вест!
ВУК: Таман сам се понадао да је нешто забавно, а ти
си ме разочарао, Гаврићу.
ЗЕЦ:
(полугласно размишља)
Можда је ово ипак одлична вест, па буде и неке користи! Морам мало да мућнем
главом... Хм!... Нешто ми сад паде на
памет... (осталима на сцени) Друштво,
одох ја.(одлази)
Сцена
2:
ГАВРАН: (снуждено)
Е,
баш сте незахвални! Много сам се
обрадовао у ваше име и одмах долетео да јавим новости, а ви се сневеселили као
да сам вам саопштио црну хронику!
ЛИСИЦА: Јао, чујте га само! „Обрадовао се у наше
име!“ Свашта!
ГАВРАН: Али, али, али... ви стварно не схватате! Ово
је заиста вредно такмичење.
ВУК: Учествуј ти, ко ти брани?! „БЕО ЗУБ - ЗДРАВ
ЗУБ“ – чудна ми чуда! Да је бар такмичење у витком мишићавом телу, ту бих био
први без премца!
ГАВРАН: Али, ја немам зубе, Вуче!
ЛИСИЦА: Види, види! Стварно! (загледа Гаврана) Боже, боже! Заиста немаш зубе, Гаврило! Па чиме
онда једеш, човече?!
ГАВРАН: Ми, гаврани, не једемо, већ кљуцамо; и
немамо уста и зубе, већ имамо кљун. Њиме не можемо да гриземо велике комаде
хране, већ само да боцкамо мрвице.
ВУК: Извини, Црни! Нисам знао, среће ми! Уствари,
можда сам и знао, али се нисам сетио. Немој да се љутиш, молим те! Јел' важи,
брате, не љутиш се?
ГАВРАН: Ма, важи, све је у реду. Јесте ли сада схватилили
колико сте срећни што имате зубе? Ја бих волео да се организује такмичење у
најжућем и најспретнијем кљуну!
БУК: Да, да. Има логике, Гавро! Има! Шта бих ја
урадио синоћ оном јагњету да сам имао твој кљун уместо овог мог оштрог очњака?!
Ништа! Остао бих празног стомака.
ГАВРАН: Ето, видиш да сте погрешили? Вест је права
муња!
ЛИСИЦА: (гледа
у свој мобилни телефон у шапи) Али, Гаврило, тражим на
интернету, и ево, нигде не могу да пронађем шта је награда.
ГАВРАН: Ааааа! То се држи у најстрожој тајности!
Покушао сам да сазнам преко неких мојих другара на Двору, али не бива! Строго
чувана тајна! Краљ Доброније Мудри Трећи саопштиће то на крају такмичења и
лично доделити награду победнику.
ВУК: Па јесте награда краљевска, али кад бисмо бар знали
о чему се ради?
ЛИСИЦА: Волела бих да је неко егзотично путовање, да
уживам на неком крстарењу или тропском острву...
ВУК: Тропска острва, далека мора...! Ви девојке сте
потпуно ненормалне! Мени је добра и моја Златна шума. (усхићено) Од ње нема лепшег места на целом свету!
ГАВРАН: Ама, људи, није важна награда! Важно је
учествовати!
ВУК: Каква ми је утеха учествовање, ако не побеђујем!
Ја увек морам бити први у свему.
Сцена
3: Зец долази
и гура телевизор.
ЗЕЦ: Еј, Вуче,
Лијо, Гавро, управо почињу Вести.
ГАВРАН: Идем ја и другима да јавим, а ви гледајте и уживајте
без мене. Здраво!
ВУК, ЛИСИЦА и ЗЕЦ: Здраво! Здраво Гавриле!
Сцена
4: МАГА и ВЕВЕРИЦА
су у телевизору, Вук, Зец и Лисица пажљиво гледају у ТВ.
ВЕВЕРИЦА: Добро вече, драги сушумљани! Ја сам Верица
Веверица, а ви пратите Златношумски дневник. На почетку најважније вести!
Ударна вест дана је објава његовог краљевског величанства Добронија Мудрог
Трећег о великом наградном такмичењу
„Бео зуб – здрав зуб“, које ће за две недеље бити одржано у Златној шуми! У
госте смо тим поводом позвали министра за шумски свет Магу Дугоухог, који ће
нам рећи нешто више о томе. (окреће се
Маги) Добро вече, поштовани министре.
МАГА: Добро вече вама и свим гледаоцима
Златношумског дневника.
ВЕВЕРИЦА: Краљ вам је данас доделио веома важан
задатак!?
МАГА: Захваљујем његовом краљевском величанству на
указаном поверењу. Данас сам допутовао у Златну шуму како би све припреме и
само такмичење протекли у најбољем реду.
ВЕВЕРИЦА: Који су услови за учешће на том
шампионату?
МАГА: Услови су веома једноставни. Такмичар мора
имати све здраве зубе! Други услов је да одрецитује неколико стихова о здравом
животу, по свом избору, и трећи, можда и најлакши ниво јесте да зубима извуче
краљевски клин, који је у стари храст код Три извора давно мачем закуцао његово
величанство краљ Мудроније Мудри Други, отац нашег вољеног краља Добронија
Мудрог Трећег.
ВЕВЕРИЦА: А, реците нам, којој награди треба да се
радују учесници?
МАГА: Награде ће бити, свакако! Али ће нам то
открити тек на крају његово краљевско величанство Добоније Мудри Трећи.
ВЕВЕРИЦА: Ааах, дивно! Сви се радујемо предстојећем
надметању. Шта бисте нам поручили на крају?
МАГА: Драги становници Златне шуме, пријавите се што
пре! И не заборавите: Бео зуб – здрав зуб!
ВЕВЕРИЦА: (Маги)
Хвала вам на разговору. (публици) Драги
сушумљани, чули сте нашег министра! „Бео зуб – здрав зуб!“ Прелазимо на следеће
вести!
Сцена
5:
ЗЕЦ:
(весело)
Ја се већ сутра пријављујем!
ВУК: Да нисам мало уморан, сад бих црко од смеха,
Зечићу! Јеси ли ти чуо министра? Шта је последњи услов?
ЛИСИЦА: Зеко, остаћеш без зуба! Чиме ћеш онда да
грицкаш оно твоје лишће и поврће. Умрећеш од глади!
ВУК: Видиш да си сав нејак и мршав! Немаш снагу
мојих мишића! Џабе ти је радовање, мој брајко!
ЗЕЦ: Овде се не такмиче мишићи, већ зуби! А ови моји
свакодневно тренирају.
ВУК:
(публици)
Јао, људи, овај малиша је понекад невиђено забаван. (Зеки) Где си ти чуо да зуби тренирају?! Молим те!?
ЗЕЦ: Наравно да тренирају. Прва вежба – две до три
роткве ујутру на празан зуб, онако за загревање и јутарње разгибавање вилице, затим десетак листова салате за
јачање, а потом једна главица купуса за дефинисање снаге. И на крају, завршницу
чини бар једна свежа шаргарепа за испробавање моћи.
ВУК: Аууу! Човече! Шта ти све наприча! Замути ми се
у глави.
Сцена
6: Медвед чује се како
долази и јауче.
МЕДВЕД: Ајооој!
Ууу, болиии! (појављује се са отоком и
повезом преко вилице и држи се шапом за десну страну) Јооој што болиии!
ВУК: Медо, брате, шта ти би?! Куд погибе тако?
МЕДВЕД: Јооој, кукууу!
ВУК: Ко те напао, причај! Да га одмах средимо! Моји
мишићи су спремни! (показује)
МЕДВЕД: Аааа, мамааа!
ВУК: Шта причаш, Медо?! Мама те није тукла ни кад си
био мали!
ЛИСИЦА: Медо, пријатељу, па кажи нам, забога, зашто
јаучеш?
МЕДВЕД: Бооолиии!
ВУК: Шта те боли? Да зовемо доктора Јазу?
МЕДВЕД: Јаооо... Ово доктор Јаза не лечи. Кукууу...
ЛИСИЦА: Да те није ујела нека пчела кад си узимао
мед из кошнице? Сигурно си то опет радио без питања, па су се наљутиле?
МЕДВЕД: Ма није. Ууу... Јаааооо...
ЛИСИЦА: (упорно)
Ма видиш да ти је образ скроз отекао, сигурно те је напао читав рој љутих
пчела, Медо.
МЕДВЕД: Није образ! Зуууб!
ВУК: Ааа! Боли те зуб због меда!
МЕДВЕД: Брате, једем мед целог живота, како може од
тога да боли зуб?
ЗЕЦ: Можда ти је запало негде између зуба парче моје
шаргарепе, коју сам ти послужио прекјуче. Зашто ниси опрао зубе?!
МЕДВЕД: Медведи не перу зубе, шта је теби? Запало ми
парче овога у неку шупљину у зубу. (показује
на омот у рукама)
ЗЕЦ: Е, па, зато што ниси прао зубе, они су добили
шупљине које те сада боле!
ЛИСИЦА: (Зецу
и Вуку) Шта Меда има у шапи! Шта је то?
МЕДВЕД: Оставила нека деца у Дубоком лугу, поред
Златне реке, кад су ономад били на првомајском излету.
ВУК: Па шта је то? Знаш ли ти, Лијо, како се ово
зове?
ЛИСИЦА: Не знам, никад то нисам видела у шумском
свету, а камоли окусила. Можда је отровно?!
МЕДВЕД: Није отровно, шта вам је!? Једем ово стално
кад излетници оставе своје разбацане ствари. У разном ђубрету увек пронађем и
понеку посластицу!
ЗЕЦ: Пише нешто на њему, прочитај Медо!
МЕДВЕД: Ааа. Бежи, мали! Од болова не могу да
гледам, а камоли да читам!
ВУК: Јесте, брате, кад тебе боли и мене боли на твој
ред, па ми све нешто игра пред очима.
ЗЕЦ: Онда нека Лија прочита!
ЛИСИЦА: Малиша, ако те занима шта пише, дођи и
прочитај сам! Знаш да ми још нису стигла нова контактна сочива, а наочаре не
носим на јавном месту!
ЗЕЦ: Добро, добро! Нек вам буде по вољи! Ето, сва
срећа да нисам бежао из школе као неки. (наглашава
и гледа у Вука) Па
сад умем да читам. Дај, Медо, да видимо (узима
Медину шапу и полако сриче) ЧО – КО – ЛА – ДА! Пише ЧОКОЛАДА!
ВУК: Значи, друже, од те чоколаде те боли зуб!
МЕДВЕД: Јаооо! Умииирееем! Мајко моја! Ууу...
ЛИСИЦА: Добро, Медо, истрпи још мало. Водимо те
одмах код моје добре пријатељице, зубарке Ласице Видарић. Чуо си можда за то
име. Надалеко је позната. Она ће ти сигурно помоћи.
(одлазе
Вук, Лисица и Медвед, а Зец остаје сам на сцени)
Сцена
7:
ЗЕЦ: Коначно сам сам. Сад ћу мало да вежбам за зубну
олимпијаду.
(Док
у позадини иде музика, он каобајаги грицка разно поврће, једно по једно: роткве,
салату, купус, шаргарепу.)
ЗЕЦ: Еее, тако. За данас је доста! Сутра ћу да
удвостручим вежбу!
Сцена
8: Враћају се
пређашњи и придружују Зецу.
ЛИСИЦА: Добро, Медо, не секирај се!
МЕДВЕД: Како да се не секирам. Баш сам био глуп. Да
нисам јео чоколаду, не би ме болео зуб; да ме није болео зуб, не би га зубарка
извадила, а да га није извадила, наступао бих на такмичењу „БЕО ЗУБ – ЗДРАВ
ЗУБ!“
ВУК: Па, добро. Није крај света. Ионако ти баш и
нису бели зуби, Медо.
МЕДВЕД: А твоји као јесу!? Није крај света, али је
крај такмичења за мене. Не могу да учествујем јер не испуњавам први услов –
немам све зубе, један ми фали.
ВУК: Медо, брате, ти навијај за мене, а награду
делимо заједно!
МЕДВЕД: Држим ти шапе, друже! Договорено!
ВУК: Идем ја сада мало до села, да обиђем јагањце и да
тренирам зубе, што рече млади Зечевић. Није ми стало до победе, већ да тебе,
пријатељу, развеселим. Али да ми чврсто обећаш да више нећеш да пипнеш те
чоколаде што кваре зубе.
МЕДВЕД: Нећу, обећавам!
ЛИСИЦА: Пази се, Вуче, молим те! Ако те дохвати неки
ловац, остаћеш и без главе, а не само без зуба!
Сцена
9: Иде одговарајућа
музика док се промени сценографија и чују се фанфаре за најаву такмичења. Сви
ликови су распоређени на сцени.
МАГА: Поштовани становници Златне шуме, после
тродневних квалификација, дошли смо до финала у такмичењу „Бео зуб – здрав
зуб!“ Снагу својих зуба одмериће двојица најбољих такмичара. Наше драге
финалисте поздравиће његово величанство лично, краљ Доброније Мудри Трећи.
КРАЉ: Поданици моји мили!
окупљени шумски свете,
Финалисти: Вуче, Зече,
желим свима Добро вече!
Нека око овог царског клина
заблиста снажних зуба белина.
Бели, здрав и снажан зуб
да
спретно одмах ослободи
од овог челичног клина
стогодишњи
краљевски дуб!
МАГА: Шампиони, на своја места! Први настаупа Вук
Вујић! Цењена комисија је утврдила да такмичар има све своје зубе, чиме је
задовољен први услов такмичења. Изволите, сада, реците одабране стихове намењене
здрављу!
ВУК: Зубићи млечни, нису вечни!
Када се први зуби одбаце,
дечица постају шкрбе маце.
Онда израсту нови и чврсти
лепо поређани као у врсти.
Ако ти зубић није прав,
помоћи ће зубна протеза.
Зубар ће њоме одредити меру,
да твој зуб, јак и здрав,
израсте у правом смеру! (остали аплаудирају и чује се аплауз)
МАГА: Браво! Остаје вам да савладате последњу
препреку до краљевске награде. Имате право на три покушаја.
(Вук
три пута покушава да извади клин, публика навија, али не успева)
ПУБЛИКА: (разочарано)
Аааааа!
МАГА: Драга публико, подсећам вас да имамо још
једног такмичара. Шансу дајемо нашем другом финалисти, Зуби Зечевићу. Да ли је
цењена комисија утврдила да је задовољен први услов?
КОМИСИЈА: Да, први услов је испуњен. Сви зуби су ту,
потпуно здрави и бели као снег.
МАГА: Добро, хвала комисији. Изволите, господине
Зечевићу, кажите нам своје стихове.
ЗЕЦ: Чим деца мало порасту,
треба често да перу зубе,
да користе четкицу и зубну пасту
из велике или из мале тубе.
Чувај зубе да дуго трају
у својој белини, чврстоћи и сјају.
Нека трају, дуго трају
и радују се здравом залогају.
Здрава храна зубе чува
да се смејеш од ува до ува.
Да свачији осмех диван буде
сви морају мало да се потруде,
да перу стално и чувају своје зубе,
јер леп
осмех, као и лепа реч,
гвоздена врата отвара!
МАГА: Изврсно, браво! Изволите, пређите на трећи
корак – чупање краљевског клина зубима!
(Зец
покушава и успева из првог покушаја. Публика бурно поздравља аплаузом.)
МАГА: Свака част, младићу! Све честитке! Приђите сада
да вам његово краљевско величанство уручи цењену и дуго очекивану награду.
КРАЉ: Овај млади господин, извукао царски клин!
Зато му краљевство награду даје,
Вредну, златну, да дуго траје!
(Зец
прима упаковану награду.)
ВУК: (Медведу)
Извини, брате, нисам успео! Малиша доби злато!
Сцена
10: Чује се
одговарајућа музика док се промени сценографија. Лија је сама на сцени.
ЛИСИЦА: Морам хитно нешто да предузмем, много ми је
досадно! (Узима телефон) Хало,
Вуче... Да, ја сам драги, твоја највернија пријатељица. Да... Да... Зашто те
зовем?! Па нисмо се видели од јуче, а баш сам решила да спремим неке
палачинке... а могу и крофне, ако су ти
по вољи... Добро... Важи... Добро... Толумбе...
Договорено! Видимо се!
(Окреће
се публици) А сад и неколико порукица да пустим. Да
видимо.... Гаврило... Зечевић... Меда.... (музика)
... Такооо. Послато! Јао, много сам паметна!
Сцена
11:
ЗЕЦ: Лијо, здраво. Донео сам ОНО!
ЛИСИЦА: Одлично. Ништа не брини! Ево и њих! (долазе Меда, Вук и Гавран)
ВУК:
(љутито)
Лијо, не желим да будем на истом месту са овим створењем! (показује на Зеца.)
ЛИСИЦА: Полако, драги! Малиша има нешто да нам каже!
ЗЕЦ: Вуче, знам да си љут пошто сам ја освојио
награду, али, веруј ми, радо ћу је поклонити ономе коме је потребнија!
ВУК: Хм! Тако је већ боље, малени! Дај је мени. Неће
ми сметати мало краљевског злата!
ЗЕЦ: Не, нећу ти дати, јер мислим да теби не треба.
ГАВРАН: Ево, дај је мени као утеху што нема
такмичења у најжућем и најспретнијем кљуну!
ЗЕКА: Гаврило, радо бих ти дао, али мислим да ова награда
одговара једино нашем пријатељу Меди!
ЛИСИЦА: Медо, изволи! У здрављу да је користиш! (даје му пакетић)
МЕДВЕД: Хвала, Зеко! Купићу за то злато три ћупа
меда, да се мало утешим нечим слатким!
ЛИСИЦА: Медо, није у питању златан новац, већ златан
зуб! Њиме ћеш надокнадити свој губитак!
ЗЕЦ: Да ниси јео мед и чоколаду и да си редовно прао
зубе, ово ти не би требало. Али, ето, свој извађен зуб можеш заменити овим златним.
Па, ако желиш остале зубе да сачуваш, препоручујем ти да ми се придружиш на
ручку!
МЕДВЕД: Пристајем, радо! Од сада ћу јести само
здраву храну!
ВУК: Е, чудна ми чуда! Медвед да једе купус и
роткве! Свашта видех данас! Толико ми се мучило да не могу ни да пробам Лијине
толумбе!
(Зец
нешто шапне Меди.)
МЕДВЕД: (Вуку)
Али,
друже, чиним то због свог здравља и да имам здраве, јаке и беле зубе! А и те
толумбе нису баш добре за здравље, Зека ми управо шапнуо.
ВУК: Ја ћу задржати свој стари јеловник, а ти се
пријатељу надаље дружи са Зеком! Ха, ха,ха!
ЛИСИЦА: Наш пријатељ Вијић се шали. (публици) Наравно да ћемо сви већ од
данас свакодневно водити рачуна о својим зубима .... (погледа у Гаврана, па дода) и ...кљуновима!
(Сви на сцени певају а последњи стих у строфи
понове два пута као рефрен):
Зубићи млечни, нису вечни,
а кад се први зуби одбаце
Дечица постају шкрбе маце.
Онда израсту нови и чврсти
лепо поређани као у врсти!
Лепи и чврсти као у врсти!
Чувај зубе да дуго трају,
у својој белини, чврстоћи и сјају.
Нека трају, нека трају
и радују се здравом залогају!
Нека се радују здравом залогају!
Здрава храна зубе чува
да се смејеш од ува до ува.
Да свачији осмех диван буде
сви морају мало да се потруде.
Да перу стално и чувају своје зубе!
К Р А
Ј
Аутор текста:
Ирена Златковић,
професор српског језика
у ОШ „Ћеле кула“ у Нишу
Највећа је срећа аутора ако се његов текст изводи и ако је публици занимљив.Зато сам била веома срећна када сам на интернету видела да су ученици једног одељења другог разреда ОШ “Милорад Мића Марковић“ из места Поповић код Пожаревца извели ову представу у оквиру активности у којој су учествовали.
https://gocateacher.wordpress.com/2014/10/06/заједнички-часови-октобар-2014-год/
Овај луткарски текст настао је "по задатку", написан за један дан, а представа је први пут изведена у Парку Свети Сава у мају 2012. год. у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба.
Текст је награђен првим местом на међународном конкурсу за најбољи ауторски луткарски текст 19. ФЛУОШ-а у Новом Саду априла 2013. године.
Издавачка кућа КЛЕТ објавила је овај текст на свом сајту у Бази драматизација
7http://www.klett.rs/node/1907
Ученици ОШ "Чегар" из Ниша одабрали су одломак из овог текста и одиграли костимирану представу у Луткарском позоришту у оквиру своје приредбе за Дан школе у мају 2014. године, Био је то наставак авантура шумских јунака који су претходне године одушевили публику. Још једном сам била поносна на мале глумце који су одлично одглумили своје улоге и захвална сам колегиницама које су радиле са њима: учитељици Лидији Стојановић и Слађани Јанковић наставници српског језика, као и Весни Станојевић, на препоруци.
Фотографије су на овом снимку од 0:45 до 0:54.
http://www.youtube.com/watch?v=oq6CBtXMpjw
Ученици ОШ "Чегар" из Ниша одабрали су одломак из овог текста и одиграли костимирану представу у Луткарском позоришту у оквиру своје приредбе за Дан школе у мају 2014. године, Био је то наставак авантура шумских јунака који су претходне године одушевили публику. Још једном сам била поносна на мале глумце који су одлично одглумили своје улоге и захвална сам колегиницама које су радиле са њима: учитељици Лидији Стојановић и Слађани Јанковић наставници српског језика, као и Весни Станојевић, на препоруци.
Фотографије су на овом снимку од 0:45 до 0:54.
http://www.youtube.com/watch?v=oq6CBtXMpjw
Највећа је срећа аутора ако се његов текст изводи и ако је публици занимљив.Зато сам била веома срећна када сам на интернету видела да су ученици једног одељења другог разреда ОШ “Милорад Мића Марковић“ из места Поповић код Пожаревца извели ову представу у оквиру активности у којој су учествовали.
https://gocateacher.wordpress.com/2014/10/06/заједнички-часови-октобар-2014-год/
Овај луткарски текст настао је "по задатку", написан за један дан, а представа је први пут изведена у Парку Свети Сава у мају 2012. год. у оквиру обележавања Недеље здравља уста и зуба.
Ученици ОШ "Ћеле кула" (мај 2014) вежбају за наступ. Реквизите (пасту, четкицу и зуб) смо позајмили, а направио их је Славољуб Благојевић, наставник ликовне културе у ОШ "Чегар".
Ученици другог разреда ОШ "Ћеле кула" на завршној приредби манифестације Недеља здравља уста и зуба, у мају 2014. год. у ОШ "Свети Сава" у Нишу извели су део ове представе, а припремала их је њихова учитељица Гордана Стаменковић. Ја сам као поносан аутор са уживањем гледала представу и слушала одушевљење публике. Хвала!
