Застани, Одмори и Похвали Себе

Управо овако је написан наслов једног видеа на Youtube каналу https://www.youtube.com/watch?v=h2BXdIBxFlM

а узгред се тема поклопила са мојом жељом да „сведем биланс“ за претходну годину. Имала сам обичај то да радим док сам некада писала дневник. У овим нерадним данима између Нове године и Божића присетила бих се шта ми је то занимљиво и корисно донела претходна година.

Ми који радимо у просвети ових дана смо разочарани многим стварима у вези са својим послом. Ја имам и неке личне изазове на свом послу. Управо тада човек треба да застане и преиспита себе ко је и шта жели.

Свима је позната изрека „Не могу толико мало да ми плате, колико ја могу мало да радим“. Никада се нисам придржавала овога, јер ми не да моја природа, превише сам немирна и радознала. Зато ми је увек била дража сопствена изрека: „Не могу толико мало да ми плате за оно што радим, колико ја могу много да уживам у томе!“

И управо се ове своје девизе држим све грчевитије последњих година. Ваљда се мозак умори од разних глупости и онда тежи лепоти. А нема веће лепоте него кад обрадујете људе, посебно децу, донесете им радост, поделите љубав према учењу, науци, језику, књижевности и уметности и свему што је лепо и благотворно за човека.

Дакле, у протеклој 2014. години ја сам много уживала у раду са својим ученицима, а посебно у свим радосним тренуцима због победа које су остваривали на такмичењима и конкурсима, којих је било пуно.

Моји ученци су развијали своје знање и таленте вишеструко:

- учествовали су и освајали значајне резултате на књижевној олимпијади, општинском и регионалном такмичењу из граматике и језика, на смотри рецитатора;

- имали смо похвалу и учествовали на 10. Дечјем васкршњем сабору у Мионици и Бањи Врујци, смотри дечјег стваралаштва;

- посебну награду на литерарном конкурсу Међународног фестивала у Љуберађи „Деца у Лужници“;

- треће место на републичком конкурсу „Табла феста“;

- треће место на међународном конкурсу „Дани Душка Трифуновића“

- и на крају, прво место за читалачки дневник и две похвале на конкурсу „Ја имам таленат – таленат за читање“.

Можда сам нешто и заборавила у овом набрајању. Али, подржавала сам своје ученике и када нису били најуспешнији, храбрећи их да наставе даље, па ће бити других прилика за успех.

Покренула сам у својој школи Фестивал „Пролећне риме, ноте и слике“, који је одржан веома успешно, а донео радост деци и колегама. Мој велики посао награђен је њиховим осмесима и захвалношћу. 

Поделили смо љубав и умножили је. У целој гужви око организације фестивала са својим колегиницама припремила сам још једну успешну приредбу. Сценарио за ову приредбу и још неке своје текстове послала сам издавачкој кући Клет и објављени су на њиховом сајту у Бази драматизација.

http://www.klett.rs/node/1907

Учествовала сам на песничким окупљањима и била гост на манифестацији Читалићи у Алексинцу 

и гост песник на 15. Сусретима просветних радника књижевних стваралаца за децу у Дољевцу.  

Усавршавала сам се! Похађала семинаре и обуке. Можда нисам свуда добила оно што сам желела, али је од свега било користи.

Између осталих, семинар Лотрек, који је био најдужи и најнапорнији, спојио ме је са старим пријатељима и колегама и донео много нових. 

Најновија менторска обука на Филозофском факултету, такође. Враћају се сећања на дане студирања - нисмо имали појма шта нас чека када будемо ушли у школе, а посебно нисмо могли да замислимо такав СФ у коме данас живимо и радимо.

На самом крају 2014. године, још једном ми се наругала изрека „Никад не реци никад“.  Мислила сам да никад нећу имати свој блог, не знам због чега, а онда сам у једном тренутку помислила да би било добро да мој рад буде доступан и другима, па сам решила да направим блог, замишљајући га као место које сви могу бесплатно посетити и  послужити се. Неко ће можда бити незадовољан, али „понуђен, као почашћен“!

И сада, ево, кажем себи: „Е, како си ово добро урадила, браво, Ирена! Свака ти част!“ 

Све ово набројано није био резултат моје превелике амбиције или жеље за доказивањем, већ превелике радозналости, немирног духа и креативности која се спонтано испољавала. Такође је то резултат Љубави! То је резултат свих љубави које имам и због којих сам захвална! 

Дакле, не могу толико мало да ми плате за посао који обављам, колико ја могу да имам добробити и да уживам! А највећа добробит је управо та умножена љубав, радост и лепота.

„Једина важна ствар када будемо одлазили биће трагови љубави што ћемо их оставити за собом“ (Алберт Швајцер)